УВОД
У здравственим установама,  најзначајни ризик за пренос инфекције представљају радне активности као што су нега пацијента и експозиција крви и телесним течностима пацијента.

Хепатитис Б је инфекција узрокована хепатитис Б вирусом (ХБВ), који се преноси преко оштећења на кожи или преко слузница  у случају изложености зараженој крви или телесним течностима. Вирус је високо контагиозан, па је за осетљиве особе могућност заражавања убодом игле контаминиране ХБеАг позитивном крвљу 100 пута већа, него могућност заражавања убодом на иглу контаминираном крвљу позитивном на ХИВ.
ХБВ инфекција је већ дуго позната као професионално оболење. Вирус је стабилан у окружењу и на површинама преживљава и више од седам дана.
Ризик заражавања ХБВ у току обављања редовних активности зависи од учесталости излагања коже и слузокожа крви и телесним течностима које садрже ХБВ, нарочито течности које садрже ХБеАг (маркер високе репликације и оптерећења вирусом). Ризик је већи код особа које су на обављању стажа, због неискуства у практичном раду и особа које раде на местима где је велики број пацијената носиоца ХБВ. Такође, ризику су изложене и особе у примарној здравственој заштити и установама за продужену негу и лечење.

ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА
У складу са Правилником о имунизацији и начину  заштите лековима  (Сл. Гласник РС 11/06)  према члану 34. обавезна имунизација против акутног вирусног хепатитиса се спроводи код свих невакцинисаних  и непотпуно вакцинисаних лица у здравственим установама укључујући и ученике и студенте здравствено образовне струке, који долазе у непосредан контакт са инфективним материјалом.
Према одредбама Закона о заштити становништва од заразних болести (Сл.гл.РС 125/04), члан 35, Комисија за заштиту од болничких инфекција дужна је да спроводи одговарајуће стручне, организационе и друге прописане мере ради спречавања појаве, раног откривања и сузбијања болничких инфекција. Комисија за болничке инфекције сваке здравствене установе треба да на основу процене ризика од инфекције ХБВ свих запослених, као и лица која у њима обављају праксу/стаж/обуку, искаже број лица која треба имунизовати током године. Територијално надлежни ИЗЈЗ/ЗЗЈЗ (Центри за превенцију и контролу болести) на основу исказаног броја обвезника, а према броју доза, исказују план потреба за овом вакцином крајем године за наредну,  на годишњем нивоу.

ПРЕЕКСПОЗИЦИОНА ЗАШТИТА
Вакцинација се спроводи са 3 дозе интрамускуларним давањем хепатитис Б вакцине по шеми 0,1 и 6 месеци у делтоидни мишић. Особе које нису комплетно вакцинисане се сматрају непотпуно заштићеним и морају завршити серију вакцинације од 3 дозе.
Код лица која имају имунодефицијенцију или су на дијализи, неопходно је спровести ревакцинацију апликовањем једне дозе вакцине након 5 година после потпуне вакцинације,. 
Препоручени размак између прве и друге дозе је месец дана, а између прве и треће шест месеци (0,1,6). У пракси су честа одступања од ове шеме. Посебно треба нагласити да, у случају да дође до прекида серије апликовања, не треба понављати дозе.
Након завршене комплетне серије од три дозе вакцине датих у одговарајућем временском интервалу, више од 95% вакцинисаних особа узраста до 40 година ће имати заштитни титар анти ХБс антитела (≥10 мИУ/мЛ) који траје дуже од 20 година. У узрасту преко 40 година мање од 90% комплетно вакцинисаних особа ће развити адекватан имунитет према ХБВ инфекцији а код старијих од 60 година само 75% ће бити адекватно заштићено. Осим узраста додатни фактори који утичу на слабији имуни одговор су пушење, гојазност, генетски фактори и имуносупресивна стања.

У одређеним ситуацијама на основу Закона о безбедности и здрављу на раду (,,Сл. гл.РС”, 101/05), и Правилника о претходним и периодичним лекарским прегледима запослених на радним местима са повећаним ризиком потребно је урадити серолошко испитивање на маркере хепатитиса Б. Рутинско серолошко тестирање имуног одговора не препоручује се након комплетне имунизације. Оно је од значаја код здравствених радника, пацијената на хемодијализи, ХИВ позитивних особа и других особа са имуносупресијом.

ПРЕКИД У АПЛИКОВАЊУ СЕРИЈЕ ОД ТРИ ДОЗЕ
Уколико се прекид направи после дате прве дозе, другу дозу треба дати што пре, а трећу у размаку не краћем од 8 недеља од друге дозе и не краћем од 16 недеља од прве дозе. Минималан размак између прве и друге дозе износи 4 недеље. Уколико је до прекида дошло након дате друге дозе, трећу дозу вакцине треба апликовати што пре.

ЕФИКАСНОСТ ВАКЦИНЕ И ТРАЈАЊЕ ИМУНИТЕТА  
Имунокомпетентне особе код којих је достигнут ниво анти-ХБс антитела у концентрацији од ≥10 млУ/мЛ, након вакцинације имају заштиту од акутних и хроничних облика ХБВ инфекције. Ниво анти-ХБс антитела опада током времена, међутим то не значи да особа која је имала задовољавајући одговор на вакцину није заштићена, јер код неких категорија то опадање титра може бити брже.

БЕЗБЕДНОСТ ИМУНИЗАЦИЈЕ
Приликом извођења имунизације потребно је поштовати опште, привремене и трајне контраиндикације  у складу са Правилником и упутством произвођача.
Особе с податком о озбиљној реакцији (нпр. анафилаксија) на ХБ вакцину, не би требало да наставе са вакцинацијом. Као и код других вакцина, особе са умереном или озбиљном акутном болешћу, са или без температуре, не би требало вакцинисати до повлачења симптома и опоравка. Вакцина није контраиндикована код особа са мултиплом склерозом и Гуллиан-Барре синдромом или неком аутоимуном болешћу (системски лупус или реуматоидни артритис) или код особа са неким другим хроничним обољењем. Трудноћа није контраиндикација за вакцинацију.  Данашње вакцине против ХБ садрже неинфективни површински антиген (ХбсАг) и добијене су методом генетског инжењеринга.  
Процењено је да су у Америци у периоду 1982-2004. године код око 120 милиона вакцинисаних лица   најчешће реакције на вакцину биле бол на месту апликације (3%-29%) и температура >370Ц (1%-6%).

ПОСТЕКСПОЗИЦИОНА  ЗАШТИТА
У складу са чланом 36. Правилника о имунизацији и начину заштите лековима (Сл. Гласник РС 11/06) код невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних лица у здравственим установама која су имала акцидент са инфективним материјалом, обавезна заштита се спроводи апликовањем вакцине у 4 дозе по шеми 0,1,2 и 12 месеци  уз обавезно интрамускуларно апликовање ХБИГа одмах по акциденту ( према упутству произвођача), а најкасније до 12 сати од момента акцидента са првом дозом вакцине, апликовањем у супротни екстремитет.
Ревакцинација се спроводи апликовањем једне дозе вакцине након 5 година после потпуне вакцинације, код лица која имају имунодефицијенцију или су на дијализи.

ОСТАЛЕ ПРЕПОРУКЕ
Лица која немају протективну концентрацију антитела након комплетно спроведене имунизације треба тестирати на ХБсАг. Уколико је тест негативан ради се о осетљивим особама које треба упознати са  општим мерама превенције ХБВ инфекције и обавезном профилаксом ХБИг за случај експозиције вирусу ХБ. 
Особе које су раније биле инфициране (анти-ХБц позитивне, али ХбсАг негативне) не захтевају  ни  вакцинацију нити било какав посебан третман.

Особе за које се утврди да су инфициране (анти-ХБц позитивне и ХбсАг позитивне), морају бити едуковане како да спрече пренос инфекције на друге и морају се подвргнути даљим испитивањима (одређивање броја вирусних копија), третману и  лечењу. Едукацију организује и спроводи Комисија за заштиту од болничких инфекција.

Особе које су ХбсАг позитивне и које спроводе ризичне процедуре могу тражити мишљење експерата (инфектолога, епидемиолога и специјалисте медицине рада) о даљем радном ангажовању и пословима које могу обављати безбедно, без опасности од преноса инфекције на друге. Ове особе се не могу трајно удаљити са посла.