31. MAJ - СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ПУШЕЊА
Дувански дим, у коме се налази 4000 штетних материја, од тога 43 канцерогених, одговоран је за обољевање и превремено умирање од низа болести. Ту спадају болести дисајних органа (хронични бронхитис, емфизем и рак плућа), као и болести крвних судова срца, мозга и периферне циркулације. Познат је његов негативан утицај на ток трудноће (могући спонтани побачај и превремени породјај), на родјење новородјенчета са мањом телесном тежином. Канцерогено дејство дувана је умногоме одговорно за појаву рака плућа (95% оболелих су пушачи), рака грла (80% оболелих су пушачи), рака желудца (2 пута чешћи код пушача), рака грлића материце. Непушачи изложени дуванском диму (тзв.пасивно пушење) такодје оболевају и превремено умиру од низа болести. Дим из цигарете која тиња је много опаснији. Садржи двоструко више никотина, петоструко више угљенмоноксида и десетоструко више канцерогених нитрозамина.
Пушење спада у болести зависности. Постоји тенденција сталног повећања дозе. Приликом престајања са пушењем јављају се апстиненцијални симптоми, који обесхрабрују пушача. 75% пушача жели да престане са пушењем. Мањи број пушача снагом своје воље у томе и успева. У већини случајева стручна помоћ је неопходна.