Радионица 13.03.2025.

 Тема :                          Адаптација детета у вртић и јаслице

Предавачи /практичари : Катарина Бугариновић, педагог, ПУ Бамби

   Милица Огризовић, виши медицински ст. сестра , ПУ Бамби

Дана 20.03.2025.године реализована је радионица за родитеље у оквиру Школе родитељства са темом „Адаптација детета на вртић и јаслице“. Радионицу су припремиле и реализовале Катарина Бугариновић, стручни сарадник-педагог и Милица Огризовић, сарадница за унапређивање ПЗЗ из ПУ „Бамби“.

Предавање је пружило информације родитељима о здравственој припреми детета, методама које би олакшале и родитељима и деци одвајање као и списак ствари које су потребне детету у току боравка у вртићу.

Са родитељима се разговарало о свим емотивним изазовима које адаптација на вртић носи са собом. Процес адаптације детета на вртић је ситуација која је нова за целу породицу и условљена је многим факторима, али најпре односом родитеља и детета и квалитетом бриге родитеља према деци. Поласком у вртић, дете је изложено једној стресној ситуацији, потпуно новој и у његовим очима.

То је ситуација у којој га они у које има бескрајно поверење и у чијем се присуству осећа сигурним, остављају са потпуно непознатим људима и другом децом које он није бирао, а са којима треба да проводи велики део дана. Можемо рећи да је заправо адаптација на вртић једна од првих развојних криза које дете проживљава у свом најранијем детињству.

Као најбитнији фактор за успешну адаптацију детета наглашено је поверење између родитеља и медицинских сестара васпитача.

Родитељи су били у прилици да постављају питања и износе своје недоумице и стрепње везане за процес адаптације. Имајући можда највећи потенцијал да утичу на квалитет и брзину адаптације деце на вртић, препорука намењена родитељима, је да своје дете на неки начин навикну да проводи време без њиховог присуства. Оно што ће олакшати адаптацију је да се дете у вртић доводи редовно и да понесе од куће неку играчку. Такође , препорука је да се по повратку из вртића детету посвети пажња, да позитивно реагују на вртић и не говори о страховима које имају.

Родитеље је интересовао највише дневни режим, време спавања, оброка као и начин успостављања навика обављања физиолошких потреба. Такође су постављали питања везана за увођење чврсте хране у исхрану детета. 

Родитељи су саветовани да се дететов полазак у вртић не поклопи са још неким стресогеним ситуацијама каква је на пример одвикавање детета од дојења, пелене или цуцле.

На самом крају, родитељима је дат савет да уколико код детета примете симптоме који се огледају у промени понашања у виду грицкања ноктију, честих тантрума, плача, нерасположења, повлачења у себе, промене ритма спавања или узимања оброка, да се обрате запосленима у стручној служби предшколске установе.